Značaj ribe u ishrani

Prosečna potrošnja ribe u Srbiji po stanovniku iznosi 7 kilograma godišnje, što je manje od evropskog proseka (24 kg). Iako je kod nas riba pristupačna po prodavnicama i ribarnicama, narod u Srbiji se ne odlučuje toliko često da ribu uvrsti u ishranu makar jednom nedeljno. 

Proteini

• Ribe su oduvek predstavljale značajan izvor proteina visoke biološke vrednosti.
• Količina proteina u mesu ribe varira u zavisnosti od vrste ribe od 12 do 21 %.
• Sa strane nutritivne vrednosti, riblji protein je veoma svarljiv i sadrži potrebne aminokiseline i otprilike je jednak sa crvenim mesom.

Masti

• Masti ribe se razlikuju od masti sisara po odnosu zasićenih i nezasićenih masnih kiselina. Više mono i polinezasićenih masnih kiselina ima u mastima ribe nego u mastima sisara.
• Koeficijent svarljivosti ribe iznosi i do 90 %, što predstavlja procenat masti ribe koje se mogu resorbovati u digestivnom traktu.
• Od nezasićenih masnih kiselina koje sadrži riba prisutne su velike količine oleinske, linolne, linoleinske i arahidonske kiseline koje se smatraju esencijalnim.
• Meso ribe može da sadrži od 0,5 do 28 % masti. Prema količini masti koje sadrži ribe se dele na:
• Posne (mršave) ribe, sa manje od 1 % masti
• Polumasne ribe od 5 do 10 %
• Masne ribe, sa više od 10 % masti
• Ribe sa velikom količinom masti su lovrata, sardina, pastrmka, skuša plavica i brancin, dok su one sa manje masnoća bakalar, tuna i losos.
• Omega-3 polinezasićene masne kiseline smanjuju sadržaj holesterola i triglicerida u krvnom serumu ljudi, a takođe sprečavaju taložene trombocita i oštećenja krvnih sudova, prevenirajući na taj način nastanak srčanog udara. 

Vitamini i minerali

• Kao izvor vitamina i minerala riba ne zaostaje za mesom sisara. Količina neogranskih materija je od 1 do 1,5 %.
• Riblje meso je dobar izvor magnezijuma i fosfora.
• Predstavlja nešto slabiji izvor kalcijuma.
• Sadrži približno istu količinu bakra i gvožđa kao kod mesa goveda.
• Meso ribe sadrži i značajnu količinu joda (1,5-5 mg/kg) i fluora, koji su neophodni u sintezi hormona.
• Morske ribe sadrže nešto veću količinu NaCl.
• Bogat izvor selena, koji ulazi u sastav mnogih enzima.
• Od vitamina rastvorljivih u mastima riba sadrži vitamin A i D. 
• Od vitamina rastvorljivih u vodi riba sadrži vitamine B grupe (B1,B2), kao i malu količinu C vitamina.
• 
  

Povoljan sadržaj mesa ribe, proteina, vitamina, minerala, a posebno esencijalnih masnih kiselina pogoduje u prevenciji brojnih obolenja ljudi. Zato bi trebalo, makar jednom nedeljno ribu uvrstiti u ishranu.