Vitamin zadužen za dobar vid

Vitamin A otkriven je 1913. godine, iako se pominje jos u ranije gde se preporučuje ishrana bogata jetrom, kao lek za noćno slepilo. Hemaralopija, odnosno nesposobnost vida u sumrak, smatra se najranijim znakom deficita ovog vitamina, koji se vrlo lako, već nakon 24 h, ispravlja povećanim unosom vitamina A. 

Jedinjenja vitamina A su esencijalni mikronutrijenti koji se ne mogu sintetisati u ljudskom telu, već se moraju unositi hranom. Ovaj vitamin spada u grupu liposolubilnih vitamina koji se rastvaraju u mastima.

Uloga u organizmu

Vitamin A je neophodan za proces viđenja, rast i funkcionisanje ćelija kože i sluzokože, reprodukciju i imuni odgovor. Najznačajnija uloga ovog vitamina ispitana je u procesima vida u tami i na svetlosti. Mrežnjača predstavlja osetljivi deo oka na svetlost i sadrži dva tipa fotoreceptivnih ćelija, štapiće i čepiće. U njhovim spoljnim segmentima nalazi se vidni pigment rodopsin koji je osetljiv na svetlost. 

Za obnavljanje rodopsina stalno se troše male količine vitamina A, a kod osoba koje imaju deficit ovog vitamina dolazi do poremećaja u regeneraciji rodopsina, gde se javlja slabovidost u mraku. Vitamin B2 takođe učestvuje u prilagođavanju očiju na tamu zajedno sa retinolom (vitamin A).

Retinol i retinoična kiselina su neophodni za razvoj embriona. Tokom razvoja fetusa, retinoična kiselina učestvuje u pravilnom formiranju ekstremiteta, kao i srca, očiju u ušiju. Vitamin A takođe igra ulogu u regulaciji gena koji kodira hormon rasta.

Preporučen unos

• Muškarci 900 ug
• Žene 700 ug
• Trudnice 770 ug
• Dojilje 1300 ug

Nutritivni izvori

Nutritivno bogati izvori retinola animalnog porekla su jetra, maslac, mleko, sir, žumance i masnije ribe. Dobar izvor beta karotena je zeleno lisnato i žućkasto - narandžasto povrće.

U tabeli su prikazani izvori provitamina A karotenoida.

• Betakaroten: šargarepa, krompir, bundeva, brokoli, kupus, palmino ulje.
• Alfakaroten: šargarepa, krompir, bundeva, spanać, grašak.
• Betakriptoksantin: pomorandža, paprika, tropsko voće, mandarine, jabuke.

Deficit

Prvi znaci deficita su promene na koži u vidu hiperkeratoze i nastanka infekcije. Slabovidost u mraku uočljiv je znak nedostatka vitamina A. Deficit retinola može biti i početak kseroftalmije, promene na očima u vidu smanjenja ili nestanka mukusa očne jabučice zbog atrofije rožnjače, što dovodi do infekcije, ulceracije i trajnog slepila. Odojčad i mala deca posebno su osetljiva na deficit ovog vitamina, jer ne raspolažu neophodnom rezervnom vitamina A u jetri, koja bi mogla da nadoknadi moguć deficit zbog nedovoljnog unosa ili povećanih metaboličkih potreba organizma.

Toksičnost

Prekomeran unos vitamina A dovodi do simptoma kao što su ogrubelost kože, muka, povraćanje, uvećanje jetre, mršavljenje, bolovi u zglobovima, glavobolja. Primena visokih doza posebno je rizična u ranoj trudnoći jer može imati štetan uticaj na plod, te trudnice treba da unose samo one količine vitamina A koje zadovoljavaju dnevne potrebe.